Дорога домой. Выпуск ДД-04.4  [29нбр03]
РУССКИЕ ЭМИГРАНТЫ В БЕЛГРАДЕ

Эта статья о русской эмиграции особенно ценная так как она была написана не русскими, а сербами. Нужно отметить что другие народы из-за своей гордыни и русофобии замалчивают вклад русских эмигрантов в их культуру. Сербы, в этом отношении, одни из немногих которые помнят вклад русских. Статья была опубликована в сербской газете «Политика» (по-сербски кириллицей), в понедельник 3-го февраля 2003 г. и на интернете (по-сербски латиницей) [П1]

РУСКИ ЕМИГРАНТИ У БЕОГРАДУ
Више од приjатељства

Наjбоље што су могли да ураде, уметници и научници оставили су нашем главном граду, бежећи пре тога од страхота рата. -- Потомци настоjе да обнове запуштено гробље

Када jе Jуриj Лушков, градоначелник Москве, боравио у Београду jедна од тема о коjоj jе разговарао са своjим домаћинима била jе -- како сачувати веома богату културну баштину руске емиграциjе у нашоj престоници. Ова тема надлежнима из Скупштине града jе већ била позната. Наиме, неколико месеци раниjе градоначелница Радмила Хрустановић примила jе потомке руских емиграната коjи живе у Београду и са њима разговарала о томе како да од пропадања сачува Руско гробље, већ начето зубом времена.

Ово гробље, за коjе, нажалост, jедан део Београђана уопште ниjе ни чуо, настало jе почетком тридесетих година прошлог века и налази се у саставу Новог гробља у Београду. Поред гробова многоброjних руских емиграната коjи су ту сахрањени, 1931. године jе подигнута и Иверска капела, идентична оноj у Кремљу срушеноj у годинама после Октобарске револуциjе, као и споменик изгинулим руским ратницима.

Подршка из Скупштине

Гробље jе, нажалост, дуго било запуштено, па су поjедини гробови накривљени и оштећени зубом времена, а око њих поjавио се и коров. Зато jе на том састанку, коме jе поред градоначелнице присуствовао и Богдан Шаренгаћа, директор JП "Погребне услуге", договорено да се што пре приступи обнављању овог гробља. Jедан од главних инициjатора тог састанка био jе Андреj Гарденин, Београђанин чиjи су преци били угледни руски племићи.

-- На састанку jе договорено да се приступи обнови гробља и то у три фазе. У првоj фази коjа jе већ почела направиће се списак сахрањених Руса и њихових потомака, потом следи сређивање споменика, њихове околине и стаза, а у трећоj фази планира се обнова Иверске капеле и споменика погинулим Русима коjи jе подигнут 1935 године. У сваком случаjу, врло сам захвалан госпођи Хрустановић, господину Шаренгаћи и осталим учесницима у разговору на разумевању коjе су том приликом исказали за наше захтеве -- додаjе Андреj Гарденин.

Иначе, на овом гробљу jе сахрањено девет наших академика руског порекла, као и велики броj научника, културних и jавних радника, лекара и других важних личности из наше ближе прошлости. А ко су, заправо, Руси сахрањени на овом гробљу и откуд они у Београду? Историjат њиховог доласка на ове просторе изгледао jе отприлике овако.

Русиjу jе 1917. године задесила Октобарска револуциjа, а после ње и грађански рат између "црвених" и "белих" коjи jе, по неким проценама, животом платило око три милиона људи. У овом рату победили су бољшевици, па jе велики броj Руса коjи се нису слагали са новом влашћу кренуо у емиграциjу. Била jе то jедна од наjвећих сеоба у новиjоj историjи човечанства, а њен последњи талас завршио се 1923. године, дакле пре тачно осамдесет година.

Многи руски емигранти за своjу нову отадћбину изабрали су управо новостворену Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, односно њену престоницу Београд.

Поред православне вере и блискости српског и руског народа томе jе свакако допринела и делатност краља Александра Карађорђевића, искреног русофила и бившег полазника Пажевског корпуса, елитне руске воjне школе. Не зна се тачно колико jе Руса тада прошло кроз нову државу, али се претпоставља да jе само кроз Београд прошло између 15 и 17 хиљада руских избеглица.

-- Међу њима jе било људи свих узраста и проофесиjа -- сељака, радника, свештеника, омладине... Ипак, наjвише jе било високообразованих људи. Њихова знања добро су дошла њиховоj новоj, тек завршеним ратом разореноj отадћбини -- обjашњава Гарденин.

Зато jе значаj руских емиграната за потоњи културни, jавни и научни живот Београда, али и целе државе, био огроман. Тако су, рецимо, почетком двадесетих година прошлог века руски емигранти чинили четвртину професора Београдског универзитета, а на неким факултетима, попут Пољопривредног и Медицинског, било их jе и више од 50 одсто. Руски уметници обновили су балет и оперу београдског Народног позоришта, основали Интерну и многе друге клинике Медицинског факултета...

12 академика

Руски емигранти и њихови потомци дали су новоj отадћбини 12 редовних академика Српске академиjе наука и уметности, од коjих су неки, попут чувеног византолога Георгиjа Острогорског, били научници светског гласа. Међу уметницима чувени су били Нина Кирсанова, балерина светског гласа, сценограф Владимир Жедрински и многи други.

Посебна прича су руске архитекте. Они су између два светска рата у Београду подигли велики броj jавних зграда коjе постоjе и данас, попут зграде Главне поште у Таковскоj, зграде владе Србиjе, Министарства иностраних послова и "старог" Генералштаба у Немањиноj, а они су проjектовали и Бели двор, Патриjаршиjу, калемегданске степенице, цркву Александра Невског, Руски дом, руску цркву Свете Троjице...

Руси су у Београду имали и своjу гимназиjу, а у Руску цркву Свете Троjице, саграђену 1925. године на Ташмаjдану, коjа jе данас подворjе Московске патриjаршиjе, 1929. године пренети су посмртни остаци генерала Врангела, последњег и наjзначаjниjег команданта "белогардеjаца". Генерал Врангел jе умро у Бриселу, али jе после одласка из Русиjе наjвише времена провео у Сремским Карловцима, где jе сместио и своj главни штаб. У тестаменту jе тражио да буде сахрањен у цркви на Ташмаjдану, "на комаду руске земље".

Емигранти из Русиjе подигли су 1933. године и зграду данашњег Руског дома, у улици Народног фронта. Ова установа пре рата носила jе име Николаjа Другог , последњег руског цара, а после 1945. добила jе назив Дом совjетске културе. Руски дом jе и данас изузетно важна културна институциjа у нашем граду. Емигранти су били познати и као весели људи коjи су умели да воде и буран ноћни живот. По томе jе био чувен ноћни клуб "Казбек" коjи се налазио у близини данашњег Цветног трга.

Потомака руских емиграната jе, нажалост, данас све мање. Томе су, поред природне асимилациjе допринеле и масовне сеобе ове популациjе у иностранство, нарочито после 1948. године. Ипак, они преостали су и данас активни, а доста чине на учвршчивању руско-српског приjатељства.

-- Према резултатима последњег пописа из 20002. године, у Београду данас живи 1049 људи коjи се изjашњаваjу као Руси, а у целоj Србиjи без Косова 2588. То jе мање у односу на броjке из раниjих пописа, али се ми и даље трудимо да одржимо што боље везе са Русиjом и учврстимо приjатељство наша два народа -- истиче Андреj Гарденин, кога због његове делатности зову и аташе руске културе у емиграциjи.

Jован Гаjић
Фото J. Миловановић

 

Примечания
[П1] Перепечатываем статью которая была опубликована (кириллицой) в сербской газете «Политика», в понедельник 3-го февраля 2003 г. и на интернете (по-латыни) http://www.politika.co.yu/2003/0203/01_35.htm http://www.politika.co.yu/2003/0203/01_35.htm

 

Литература на наших эл. стр.

 

Библиография

 


Духовный листок «Дорога домой. Выпуск ДД-04.4р -
Русские эмигранты в Белграде (по-сербски)»
Храм всех Святых в Земле Российской просиявших (АНМ),
г.Бурлингейм, штат Калифорния
Church of all Russian Saints (ANM),
744 El Camino Real, Burlingame, California 94010-5005
эл. стр.: http://www.dorogadomoj.com/
d044bel.html,  (03фев03),  29нбр03
НА ГЛАВНУЮ СТРАНИЦУ
НАВЕРХ